Rođena sestra Tine II. Tako slične, a tako različite. Istog rodoslovlja, iste boje, naravi bogate kapricima ali i šampionskih gena. A opet, po građi, dosta drugačije. Torina je bila vižljasta izrazito nervozna kobila. Spada u prva trofejna grla naše ergele, plećku uz plećku sa vršnjakom Gilgamešom. Kao dvogotka, biva druga u trkama „Aca Stokić“ i „Mara Resavkinja“ (oba puta iza Šansone II) odnosno treća u nadmetanju „Fliger elita – Amigo“ (iza Gejzera i Blackeyja). Godinu dana starija uzima pehare namenjene slavljenicima u trkama „Tina“, „Trial Stakes“, „Laguna“ i „Omice“. Torina prolazi kroz cilja kao drugoplasirana u „Derbiju“ i „Saint Legeru“ odnosno treća u „Kupu Jugoslavije“. Najbitnije je da, u godini utemeljenja „Tripl tijare“ (ženske „Tripl krune“) Teodorina kći postaje njen osvajač. Sve do 2006. godine, prvi i jedini... Sa četiri leta iza sebe, Torina biva druga u „Srpskom derbiju“ i trci „Bečej“ te treća u „Surčin Internacionalnoj trci“ i nadmetanju „Zobnatica“.
Remooza (pedigre: Blushing Groom – Fun Forever/Never Bend) smo podrobnije predstavili u priči o Tini II, a sada ćemo se, nakratko, osvrnuti na Teodoru. Teodora je kći Vicenza i Tankosave (Faktor) vršnjakinja slavnog, neporaženog ljubičevca Kastora.
Vicenzo
Sin Roberta, konja koji je dobio ime po slavnom bejzbol igraču Robertu Clementea, pošto je njegov odgajivač i vlasnik John W. Galbreath posedovao bejzbol tim „Pittsburgh Pirates“. Roberto je odgojen u „Derby Dan Farm“ kraj Lexingtona, u Kentuckyju. Trenirao ga je Vincent O’Brian. U karijeri – 14 startova – 7x1, 3x2, zarada 339.902$. Kao dvogodac pobedio je u dva irska okršaja – G3 Anglesey Stakesu i G2 National Stakesu i tako poneo titulu najboljeg grla generacije u Irskoj. Godinu dana kasnije, Roberto slavi u G1 Benson And Hedges Gold Cupu (lako – za tri dužine konjskog tela – porazivši, dotad nedodirljivog, Brigadier Gerarda i oborivši rekord staze, mada su neki, kao glavni uzrok poraza Brigadier Gererda, navodili gljivično oboljenje u njegovim nozdrvama) G1 Epsom Derbiju (sa Lesterom Piggottom u tandemu) G3 Vauxhall Trial Stakesu, biva drugi u G3 Prix Niel i G1 2.000 Guineas (potukao ga je High Top). Kao četvorogodac odnosi pehar iz G1 trke Coronation Cup i prolazi drugi kroz cilj u Nijinsky Stakesu. Roberto je bio najbolji trogodi ždrebac Engleske i Irske 1972. godine. Dao je Real Shadaija (vodećeg pastuva Japana 1993) Ata Talaqa (osvajača Melbourne Cupa) Touching Wooda, Krisa S... Roberto je uginuo 2. avgusta 1988.
Vratimo se legendarnom Vicenzu... U Velikoj Britaniji je trčao dve sezone. Kao dvogodac, nastupio je pet puta – po jednom je bio drugi i treći. Godinu dana kasnije, startuje u šest navrata – biva najbrži na stazi dugoj 2.000 m, tri puta drugi prolazi kroz cilj, a dva puta se morao zadovoljiti trećim mestom. Oficijalna ocena njegove najbolje forme – 102 – dugo je bila pojam za srpski galop. S obzirom da govorimo o kraju ’70-tih (preciznije 1978. godini kada je uvezen u našu zemlju) sve je jasno... U četvrtom broju magazina „Galoper“ (avgust 2001) tekstu „Konj za sva vremena“ autora Aleksandra Gavrilovića, stoji:
„Okarakterisan je kao vrlo lepo građen, ide na bilo kojoj podlozi, lak za jahanje, efektivan od 2.000 metara i sigurno ide na 2.400 metara.
...
Bio je prvo u treningu kod Milorada Ličanina. Trčao je svega dva puta. Jednu je trku dobio („Laguna“ sadašnja „Internacionalna trka“ samo na 2.000 metara). Bio je neplasiran u „Kupu Jugoslavije“. U „Laguni“ je za vrat pobedio Vestalku i čuvenu Baršonjku. Ocenjen je u generalnom handikapu sa 86. Sledeće godine, ergela (* „Ljubičevo“) menja trenera. Uzima ga Abika Milanković, poznat po nežnijem pristupu grlima od prethodnika. Verovatno je Vicenzu, koji je nežne građe, to i pomoglo da pobedi u svih šest startova i bude proglašen za „Konja godine“. Te godine je dobio trku „Ljubičevo“ u beogradu, pa „Ljubičevo“ na LJKI, „Pehar Grada Bačke Topole na ZKI, „Pehar Grada Beograda“, „Aleksa Dundić“, kao i „Kup Jugoslavije“ u izuzetnoj borbi ispred legendarnog Avelina. Ocenjen je sa 92 u generalnom handikapu. Kao šestogodac je uveliko korišćen u priplodu, ali je pomalo i trčao. U dva starta uzeo je jedno drugo mesto u trci „Aleksa Dundić“, za glavu iza Nestaška. Ocenjen je sa 89 u generalnom handikapu. Ukupno je u karijeri startovao 20 puta, sedam puta prvi prošao kroz cilj, šest puta drugi, tri puta treći i svega četiri puta van plasmana. Veoma konstantan. Uprkos zdravstvenim problemima sa plućima, pokazao je, za naše standarde, vrhunsku formu.“
Sjajne potomke ne možemo sve nabrojati, zato izdvajamo: Eminencu, Elektru, Kastora, Nigera, Kronina, Elektrona, Pedra, Mobi Dika, Vuka, Edena, Curicu, Shalimar.... Ukoliko prelistate poslednje stranice godišnjaka, videćete u kojim su sve velikim trkama ova sjajna grla slavila. Na veliku žalost, nepažnjom pastuvara, usmrtila ga je Torinina starija sestra – Tina II. Udarila ga je u grudi, a potom mu je i slomila nogu.
Teodora je kao trogotka slavila u jednom utešnom nadmetanju, ali i „Utešnom Derbiju“ te 1987. godine. Sticajem nesrećnih okolnosti, Teodorin život je okončan pre vremena te joj je učinak u priplodu polovičan – 50 % njenih potomaka je slabo (Talita Kumi, Tea, Todor) a drugih 50 % fantastično – Tornado III (osvajač „Saint Legera“ i „Trke grada Beograda“ 1993) Tina II (nosilac „Tripl krune“ 1995) i Torina („Tripl tijara“ 1999).
Torina je dosad oždrebila pet potomaka među kojima možemo istaći Torinu Sur (osvajačica trka „Memorijal Antonija Karnera“ ’06. i „Vidovdan“ ’08, drugoplasirana u „Trial Stakesu“ ’07.) Torina („Srpski Derbi“ 2006) i Treću Sreću („Fliger elita – Amigo“ 2008).